Preduzetnici i vlasnici preduzeća u Srbiji su s radošću dočekali vest o Predlogu izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima, koji je usvojila Vlada Srbije i uputila Narodnoj skupštini na usvajanje. Vlada je usvojila Predlog za izmenu ovog zakona na inicijativu Ujedinjenih regiona Srbije, koji su mesecima vodili kampanju u javnosti za ukidanje ili smanjenje naknade za „muzički dinar”, što je postalo veliko opterećenje za privredu. Zadovoljni smo što je Predlog ovog zakona prošao glasanje u Vladi i pored snažnog protivljenja i lobiranja tri organizacije koje su ubirale ogromne prihode po osnovu naplate „muzičkog dinara”. Nadamo se da će ovaj zakon proći i glasanje u Narodnoj skupštini s obzirom na to da će tako privreda u Srbiji biti rasterećena za čak sedam miliona evra bespotrebnih nameta.
Usvajanjem ovog zakona biće ukinut famozni „muzički dinar” zanatlijama koji u svojim radnjama imaju neki uređaj koji omogućuje puštanje muzike. Takođe, plaćanja ove naknade će biti oslobođeni i uvoznici i proizvođači računara i srodnih uređaja koji se ne koriste prvenstveno za puštanje muzike.
Naknada za „muzički dinar” za one koji će i dalje biti u obavezi da ga plaćaju, kao što su kafići i restorani, smanjena je tako da će maksimalni iznos naknade biti 1/12 prosečne zarade u Srbiji za lokale do 50 kvm, odnosno 1/9 prosečne zarade u Republici za lokale preko 50 kvm. Na primer, vlasnik kafića koji je do sada plaćao 5.000 dinara mesečno na ime naknade za „muzički dinar”, ako bude usvojena izmena ovog zakona, plaćaće naknadu od oko 700 dinara mesečno.
Početkom ekonomske krize država i lokalne samouprave pokušale su da nadomeste pad prihoda u budžetima drastičnim poskupljenjima raznih parafiskalnih nameta i uvođenjem novih. To je najviše pogodilo preduzetnike, mikro i mala preduzeća, koji inače ne ostvaruju velike prihode, a koji su u uslovima krize dodatno smanjeni. Ovaj sektor privrede zapošljava nekoliko stotina hiljada ljudi, ali je veoma osetljiv. Najveći deo od 400.000 ljudi, koliko je prema procenama izgubilo posao od početka ekonomske krize, bio je zaposlen u sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji. Pomenuti parafiskalni nameti, kao što su, na primer, lokalna taksa za isticanje firme ili muzički dinar, „pojeli” su hiljade radnih mesta.
Ujedninjeni regioni Srbije – Ujedinjeni za Pančevo su kao prioritet svog delovanja postavili očuvanje radnih mesta u Pančevu, kao i otvaranje novih, koliko god je to moguće u uslovima krize. Da bi se sačuvala radna mesta, pored ostalog, neophodno je i smanjiti ili potpuno ukinuti razne komunalne takse koje opterećuju preduzetnike u našem gradu.
Najznačajniji izvor prihoda u budžetu grada jeste porez na zarade zaposlenih, s obzirom na to da novi Zakon o finansiranju lokalne samoprave, koji je u junu prošle godine usvojen na predlog URS-a, budžetima gradova i opština ostavlja čak 80 posto prihoda ostvarenih od naplate ovog poreza. Stoga je s ekonomskog aspekta opravdano ukinuti ili drastično smanjiti lokalne komunalne takse koje inače ne doprinose mnogo punjenju budžeta, zarad očuvanja radnih mesta.
