PIŠE: Srđan Stanković, član Gradskog odbora, Ujedinjeni regioni Srbije – Ujedinjeni za Pančevo
Ko želi da povede Srbiju putem ekonomskog oporavka, mora biti spreman da sprovodi nepopularne mere. Populizam nas vodi u neminovnu propast.
Već godinama čitam NIN i kada se novi broj pojavi na kioscima, već refleksno vadim novčanik iz džepa. Tako je bilo i danas. Uz kafu sam pročitao skoro sve tekstove iz novog broja NIN-a. Od onoga što sam pročitao, ostao mi je osećaj gorčine i beznađa. Ponekad se pitam šta mi to treba. Bio bih mnogo sretniji da ne znam šta se oko nas događa. Novi NIN je pun crnih predviđanja u vezi s ekonomskom situacijom u zemlji. Počevši od propasti smederevske „Železare”, preko odlaganja novog aranžmana s MMF-om, prevelike zaduženosti zemlje, do mračnih predviđanja da će tokom ove godine još 50.000–100.000 ljudi ostati bez posla. Novinari i nezavisni ekonomski stručnjaci se uglavnom slažu da ovako katastrofalna ekonomska situacija nije samo posledica krize, već i nespremnosti vladajuće elite da izvrši neophodne, ali često bolne i nepopularne, reforme.
Sada već mogu da naslutim komentare tipa: „Pa i vaša stranka je deo te vladajuće elite.” To je tačno, međutim URS ne vodi ključne resore u zemlji. Ujedinjeni regioni Srbije su predložili brojne mere i nove zakone koji će poboljšati život građana Srbije. Nešto od toga je i usvojeno, kao na primer zakoni kojima se budžetima gradova i opština ostavlja 80 procenata od poreza na zarade i vraća imovina koju je Slobodan Milošević oduzeo 1997. i preneo u vlasništvo Republike. Zatim, izmene Zakona o autorskim i drugim pravima kojima je naknada za famozni „muzički dinar” ukinuta ili znatno smanjena. Ne vidim drugu stranku u Srbiji koja se bavi onim što je najbitnije: poboljšanjem života stanovnika Srbije. Voleo bih da saznam koje su to mere koje naši konkurenti predlažu, a koje će nam život učiniti boljim nakon izbora. Programi stranaka vrve od opštih mesta, ali izostaju konkretni predlozi i ideje.
Jedan od često kritikovanih poteza je bila i likvidacija domaćih banaka. Navodno tim potezom je „uništen domaći bankarski sistem”. Mnogi zaboravljaju da su upravo te banke „pojele” deviznu štednju građana i da od tih banaka niko nije mogao dobiti kredit pošto su od nekada moćnih banaka iz doba SFRJ ostale samo prazne ljušture bez kapitala.
Šta bi se desilo da nije reformisan bankarski sistem lepo ilustruje tekst iz novog NIN-a o problemima u kojima se našla „Agrobanka”. Ova banka, u kojoj većinu akcija ima država, važila je za uspešnu domaću banku. Setite se samo brojnih reklamnih spotova ove banke. Međutim, revizija koju je izvršila Narodna banka Srbije je pokazala da ova, navodno uspešna banka, ima gubitke u vrednosti od oko 200 miliona evra! Kako je došlo do toga? Ispostavilo se da je „Agrobanka” plasirala mnogo sumnjivih kredita sumnjivim firmama, za koje se ispostavilo da su nenaplativi. Banka je godinama „frizirala” finansijske izveštaje prikazujući ove kredite kao naplative. U ovom trenutku „Agrobanka” ne vredi skoro ništa. Međutim, ukoliko ode u stečaj, ugroženi su depoziti građana čija se vrednost procenjuje na 300-400 miliona evra. I sada će država, pored svih problema koje ima, morati da smisli gde će navući tih 200 miliona evra da bi spasila „Agrobanku”.
Ovaj primer pokazuje šta bi se desilo da bankarski sistem nije reformisan, to jest da tadašnji guverner Mlađan Dinkić nije doneo odluku o likvidaciji propalih banaka. Država bi se verovatno zadužila da bi obezbedila kapital za poslovanje ovih banaka. Banke bi zatim, po kriterijumima koji često nemaju veze s ekonomskom logikom, plasirale kredite preduzećima koja dugove ne mogu da vrate, niti imaju odgovarajuće obezbeđenje u vidu hipoteke. U vreme krize, ti problemi bi izbili na videlo i imali bismo kolaps bankarskog sistema.
Nakon reforme bankarskog sistema, u Srbiju su ušle inostrane banke i unele svež kapital. Bankarski sistem se nakon izbijanja krize pokazao kao najstabilniji deo ekonomskog sistema Srbije, s obzirom na to da velika većina banaka u Srbiji posluje u skladu s održivim ekonomskim principima. Banke su često kritikovane zbog visokih kamatnih stopa. Međutim, kamatne stope su odraz ekonomske i političke slabosti i nestabilnosti države. Što je država ekonomski razvijenija i politički stabilnija, i kamate su niže. Uostalom, ni banke u kojima većinu akcija ima država Srbija, kao što su „Agrobanka” i „Komercijalna banka”, ne nude niže kamatne stope na kredite u odnosu na banke s većinskim inostranim kapitalom. Dakle, ključ za rešenje problema visokih kamata je takođe u rukama ljudi koji vode zemlju.
Da bi se katastrofalna ekonomska situacija u Srbiji poboljšala, nekada je potrebno povući i nepopularne poteze, kao što je bilo gašenje propalih banaka. Srbiji je potrebna stroga štednja i olakšanje položaja malim i srednjim preduzećima koja zapošljavaju najveći broj radnika. U suprotnom nam preti propast, a Srbiju niko neće spasavati kao Grčku. Nova Vlada mora odmah sprovesti neophodne mere, koje mnoge neće obradovati. Međutim, budu li se te mere dosledno sprovodile, do kraja mandata Vlade će se osetiti poboljšanje ekonomske situacije, što će možda strankama koje budu vodile Vladu Srbije obezbediti i novi mandat.
Kada budete glasali, dobro razmislite o tome šta vam stranke nude. Nacionalne mitove i opšta mesta ili konkretna rešenja koja će nas izvući iz ekonomskog ponora?
Poštovani ,
Apsolutno se slažem sa vašim prilogom i tekstom . i on jeste upravu , ko se bavi privatnim poslom i biznisom zna sta su muke i kakve su stvari u pitanju kod nas, probleimi i poteskocu su svugde , negde postoje sistemska i prava rešenja za sve (vlade i partije se menjaju ali resanja su na moestu i rade svoj posao)… a negde je crna rupa ( izgleda kod nas ).
Umesto pravim metodama-resenjima da se potpomogne privatni sektror u srbiji gde bih bilo angazovano sto vise ljudi i uopsljeno ovde su jedino privatnici razapeti na krst kao Isus u Jerusalimu. jedino se mole i veruju u boga. oko drzave i prica rekla kazala milsim da retko ko veruje. veliki provrednici nisu sa sedistem svojih firmi u Srbiji vec svi imaju svoje filijale ovde a sedsita su napolju …oni sami znaju. Vremena su sumorna , mi moramo pomoci sami sebi najbolje sto mozemo i sa cime imamo… VREMENA BAJKI su prosla , cak ni deca vise ne vreuju u njh.
Trebamo se baviti svojim poslom i onim sto najbolje zanmi i svi ako se ukomponujemo tako sa onime sto znamo uz ostale kao tim i ekipa ce mo napraviti ZAJEDNICKI USPEH , svacje po malo na kraju daje veliki kolac u kome svi mozemo da se osladimo.